Br. 2
RFSL-ovo divljenje nemoralu u drevnoj Grčkoj

Sa RFSL-ovog vebsajta:

„Onda i sada
U DREVNOJ GRČKOJ, ljubav između starijeg muškarca i mlađeg dečaka se veoma cenila.  Uprkos tome nije ispravno reći da je tada doživotna homoseksualnost bila norma, jer je cilj mladog muškarca, na kraju, ipak bio da se oženi.  Paralelna forma homoseksulanosti kod žena i robova nije postojala.  Zbog toga je, takav oblik homoseksualnosti odraz izrazito patrijahalnog društva.   

Grčko ostrvo Lezbos, gde je pesnikinja Sapfo u 5-om veku pre Hrista poučavala mlade devojke, je darovalo naziv ženskoj formi homoseksualnosti.  Reč „lezbejka” je izvedena iz imena ostrva.

Hrišćanstvo je donelo novi pogled na seksualnost.  Veza sa stvaranjem je isticana i požuda je osuđivana. Homoseksualna dela su postala grešna jer su remetila poredak stvorenja.”
(Kraj citata RFSL-a)

Primetite kako RFSL izgleda da zavidi društvu drevne Grčke na njenoj „veoma cenjenoj ljubavi između starijih muškaraca i mlađih dečaka”.  Očevidno je da ovde govorimo o veoma rasprostranjenoj pedofiliji u drevnoj Grčkoj.  Ne možemo a da ne zaključimo da RFSL žali što je „hrišćanstvo donelo novi pogled na seksualnost”.  Izgleda da čeznu za epohom kada su požuda i pedofilija bile norme.

Hrišćanstvo je sigurno donelo novi pogled na svet u kome se vrednost svake osobe naglašava.  Hrišćanstvo je dovelo do kraj žrtvovanje ljudskoga mesa u gladijatorskim spektaklima, ropstvo i mogućnost da stariji muškarci iskažu svoju „visoko cenjenu požudu prema mlađm dečacima” da bi zdovoljili svoje strasti.  Žene su počele bivati visoko vrednovane i ukorenilo se opšte poštovanje ljudskoga života.  Jezgro porodice koje čini mama, tata i deca postalo je zdravi ugaoni kamen društva.  I seksualna vernost između supružnika je postala željena norma više nego „ljubav između starijih muškaraca i mlađih dečaka”, koja je bila toliko cenjena u drevnoj Grčkoj.

U ovoj novoj hrišćanskoj civilizaciji, ljudi su počeli da vrednuju moral i etiku jer su verovali da će pred svojim Stvoriteljem jednog dana biti smatrani odgovornim za svoja dela.  Podneće račun koliko su bili odgovorni prema svojim porodicama i ljudima sa kojima su se susreli tokom svog života.  Kao što je opšte poznato, 2000 godina koje slede nisu bile savršene.  Imali smo krstaške ratove, mračno srednje doba, ropstvo i periode promiskuiteta, pijanstva i opšte moralne dekadencije.  Ali takvo ponašanje se smatralo poročnim i nikada se nije smatralo normalnim ili poželjnim.  Tokom 2000 godina naše civilizacije, naš pogled na svet se zasnivao na vrednostima dovoljno jakim da isprave periode dekadencije i izopačenosti.  Ali u našem dobu, u Zapadnom svetu dešava se dramatični obrt kakav do sada nije viđen. 

Kraj naše sadašnje civilizacije?
Sada vidimo, po prvi put tokom 2000 godina, kako se dekadencija i promiskuitet uzdižu kao nešto u čemu se može uživati pa se stoga smatraju i poželjnim.  Na kraju leta, čitao sam u Dnevnim novostima (na švedskom: Dagens Nyheter), glavnom dnevnom časopisu u našoj zemlji, apel upućen čitaocima da pošalju (za objaviti) priče kako su bili neverni svojim supružnicima tokom letnjeg odmora („hur du varit otrogen på semestern i sommar”).  Ovaj poziv je upućen da bi čitaoci mogli da uživaju čitajući o predivnoj požudi i nezakonitom seksu.  Takvi poroci su uvek postojali ali naša civilizacija to nikada nije toliko hvalila ka što to danas čini.  Strukturu porodice, koja nas je tako dobro služila 2000 godina, sada kidaju na komade i to pred našim očima.  Sada gledamo kraj jedne veoma duge civilizacije. 

Gledajući na duže staze civilizacije nikada ne traju večno.  Dođu i odu.  Tako da ne bi trebali biti iznenađeni.  To je poput ciklusa.  Svaka civilizacija započinje sa varvarizmom, nakon koje dolazi tiranija.  Onda se propisuju zakoni da bi oni upravljali ponašanjem.  Na početku to se odvija pod nekom vrstom diktature, od koje se kreće ka političkoj slobodi i poštovanju ljudskoga života, kada članovi društva beru plodove organizovane civilizacije izgrađene na časnim vrlinama i međusobnoj podršci.  Ali onda se uvuče pohlepa.  Nju prati lenjost i opšta nevoljnost za radom.  Onda se pojave dekadentnost i porok i raspad porodice.  I da li je to u čemu se mi danas nalazimo?  U slomu naše civilizacije na putu ka varvarizmu i završetku ciklusa civilizacije.