Br.
4 („Vodič za roditelje u prevenciji homoseksualnosti”) |
„Politička korektnost nastavlja da truje sva naša udruženja za zaštitu mentalnog zdravlja. U rasporedu godišnje konvencije Američkog udruženja psihijatara (American Psychiatric Association), 1999-te godine је bila uvrštena i debata na temu da li se seksualna orijentacija može menjati putem terapije. Ali je ta debata otkazana nakon što su se dva govornika povukla, sa obrazloženjem da je tema promene homoseksualne orijentacije suviše ispolitizovana za jedan naučni sastanak. Psihijatar Jeffrey Satinover i ja smo na početku bili predloženi za učesnike u toj debati, ali su psihijatri gej aktivisti odbili da učestvuju ako ili Satinover ili ja budemo učestvovali u takvoj diskusiji. Dakle, ti si na akademskim studijama i misliš da je heteroseksualnost normativ? Srećno sa iznošenjem svog stava, štampanjem svojih teza i slaganjem sa svojim kolegama. Bolje ti je da taj stav sačuvaš za sebe, ili ćeš se zateći izbačenim iz kluba od koga toliko očekuješ da te potvrdi. Psihologija je izgrađena od „stada slobodnih umova” koji, kao što izreka kaže: „Svi uz buku truba objavljuju njihovu ljubav prema raznolikosti dok istovremeno insistiraju da u potpunosti razmišljate kao i oni“. Da li su stručnjaci svesni da ima ironije u tome? Kao predsednik Nacionalnog udruženja za istraživanje i terapiju homoseksualnosti (National Association of Research and Therapy of Homosexuality, NARTH) nedavno sam se ohrabrio kada je predsednica Američkog udruženja psihologa (American Psychological Association, APA), Norine Johnson, objavila značajan uvodni članak kojim je iskazala vatreni apel za intelektualnom slobodom. Ona je napisala: „Ja snažno podržavam otvorene debate u APA-i, bez obzira na obim i intenzitet debatе. Debata je zdrava. Neslaganje je zdravo…….Produktivna i zdrava nauka zahteva slobodu ispitivanja i slobodu izražavanja.” Šta je motivisalo Johnson-ovu na tako vatrenu izjavu? Na nesreću, nije zabrinutost za ljude koji žele da promene svoju seksualnu orijentaciju. Dr Johnson je ustvari bila zabrinuta zbog revolta u javnosti koji je osramotio organizaciju, APA je objavila članak u kome je izneto da su zlostavljani dečaci sam čin pedofilije, iznenađujuće često, pamtili kao pozitivno iskustvo. Kao odgovor na talas javne kritike, udruženje je iskazalo svoje žaljenje zbog objavljenog članka. Vatreni apel Dr Johnson-ove za slobodom nauke je, umesto odbrane autorovog prava da raspravlja ustvari stav naklonjenosti prema pedofiliji. I pored toga, ohrabreni voljom Johnson-ove da se uhvati u koštac sa kontraverzama, NARTH je molio za dozvolu da se u APA publikacijama objave izveštaji sa naših naučnih sastanaka, kao što to mogu i gej organizacije. (Zahtevi NARTH-a su u prošlosti bili odbijeni.) I šta je bio rezultat? Mi smo primili odgovor, ali ne od predsednice APA, nego od Clinton Anderson-a, šefa Ureda za gej, lezbejska i prava biseksualaca (Office of Gay, Lesbian, and Bisexual Concerns). Na nesreću, Anderson predstavlja drugu grupu ljudi – advokate koji zastupaju gej populaciju. On se čvrsto suprotstavlja NARTH-ovom pogledu na homoseksualnost i snažno odbacuje tretman pre-homoseksualne dece. Slati NARTH-ovo pismo na sto Anderson-a je bilo poput slanja žalbe Gradskoj skupštini zbog zloupotreba pri sprovođenju zakona, samo da bi ona završila kod načelnika policije. Naravno, naš zahtev je bio odbijen. Ako APA zaista želi biti otvorena za nuku, ondi bi organizacije poput NARTH-a morale biti pozvane da učestvuju. Sloboda nauke zahteva uključivanje onih koji imaju drugačije shvatanje značenja i značaja ljudske seksualnosti. Ipak roditelji, koji se muče da nađu terapeuta sličnog načina razmišljanja, bi možda bili zainteresovani da za to saznaju, kao iz ovog teksta, ali vrata APA-e ostaju čvrsto zatvorena za alternativne poglede.” |