Br 5
Kritika Hamer-ovog istraživanja  

Hamer i njegov tim su regrutovali grupu od 76 muškaraca, homoseksualaca, koji su u programu lečenja od AIDS-a. Svi su izjavili da su imali bar jednog brata homoseksualca i izraziti primer homoseksualne orijentacije među svojim ujacima ali ne i stričevima. Hamer-ov tim je postavio hipotezu da je to odraz nekog gena u X hromosomu. Muškarci dobijaju svoj X hromosom od jednog od X hromosoma svoje majke koja ih ima dva, a svoj Y hromosom od svog oca. Pošto majke nisu bile homoseksualci pretpostavilo se da je samo jedan od njena dva X hromosoma nosilac „gej gena”. Prema tome, u opštoj populaciji oko pola muške dece bi imalo X hromosom koji u sebi nosi „gej gen” a pola ga ne bi imalo. Ali u uzorku od 40 parova braće homoseksualaca, ne samo da su ga polovina od njih (20) imali, nego su čak 33 para imali X hromosom koji je imao varijaciju na q28 genu, koja je atipična za normalnu šemu veze. Pošto je taj broj (33) bio daleko iznad pretpostavljenog, za (malo više od) 50%, zaključili su da je upravo taj gen nosilac muške homoseksualne orijentacije. Ipak, tu su još uvek onih preostalih 7 parova muškaraca, homoseksualaca, bez te „oznake” na genu. Ako su ta istraživanja bila tačna i iskrena i zbog toga bi se mogla potvrditi u kasnijim proučavanjima, zaključak koji bi se mogao izvući ipak bi bio ograničen na sledeće: ta hromosomska šema je niti neophodna, niti dovoljna da izazove homoseksualnost. Nije neophodna jer 7 od 40 parova homoseksualaca nisu imali takvu hromosomsku šemu. I nije ni dovoljna jer su naknadna istraživanja, koje je izvršio Hamerov tim (koja su uključivala nehomoseksualnu braću iz iste porodice), pokazala da su neki od te heteroseksualne braće imali istu genetsku „oznaku” na q28. Takva veza i oznaka na genu teško da se može prihvatiti kao definicija „gej gena”. Ali (i opet naglašavamo ako su istraživanja bila iskrena) moglo se raspravljati da nije možda neka druga karakteristika, pridružena toj genetskoj oznaci, povezana sa drugom porodičnom odlikom koja predodređuje pojedinaca da je više sklon da postane homoseksualac. Na primer, pojedinac sa tom genetskom oznakom može da ima genetsku predispoziciju prema ponašanju koje teži novotarijama ili već bilo čemu. Ko zna šta bi sve to moglo da bude?