Ovaj sajt sam prvi put postavio 2006. godine kako bih, ovde u Švedskoj, informisao moje većinom neinformisane zemljake (prvobitna švedska verzija ovog veb sajta je www.amoso.se).  Pošto su mojoj dragoj zemlji poturane i prodavane obmane i laži od strane Švedskog gej lobija (RFSL), osetio sam veliku obavezu da podelim s mojim sunarodnicima šta je moje istraživanje otkrilo.  Sada je, na zahtev mnogih, iako mnogo meseci kasnije, ovaj veb sajt je preveden i na Srpski jezik (sa primerima iz Švedske kulture, društva i morala). 

Glavna svrha ovog veb sajta jeste da informiše i edukuje sve roditelje, babe i dede o tome kako da spreče homoseksualni ishod kod svoje dece i unučadi kada oni uđu u pubertet.  One, koji su već izabrali homoseksualnost kao svoju orjentaciju i način života, najljubaznije molim da napustite ovaj sajt kako vas njegov sadržaj ne bi uznemirio. 

Moja namera nije ni u jednom trenutku bila da izazovem gnev homoseksualne zajednice ovde u Švedskoj, iako sada, kada se osvrnem unazad i sada kada bolje poznajem suštinu homoseksualnog života, shvatam zašto se ovo ipak dogodilo, iako nenamerno.  Međutim, svi roditelji – pogotovo očevi – moraju razumeti o čemu se sve ovde radi kako bi mogli uraditi šta je u njihovoj moći da spreče homoseksualni ishod kod svoje dece.  A oni svakako imaju pravo da znaju!  Ovaj sajt razotkriva tri najčešće propagirane laži o homoseksualnosti.

Napominjem da su primeri koje navodim uglavnom iz moje zemlje.  Ako niste svesni koliko je u Švedskoj prodoran i emancipovan sodomistički način života, ovi primeri će vas šokirati.  Kao što ćete videti, Švedska, u odnosu na druge zemlje u svetu, uveliko prednjači u odobravanju i prihvatanju homoseksualizma.  Jedan nedavni primer ovoga jeste i suđenje Ake Grinu, pastoru iz Borgholma, i to zbog toga što je propovedao o tome šta Sveto Pismo kaže o homoseksualizmu i ostalim seksualnim razvratima i perverzijama!  Vidite, Švedska je jedina zemlja na celome svetu gde vam nije dozvoljeno da – bez obzira na to kakva su vaša religiska ubeđenja – govorite nešto što izražava “nepoštovanje” (Švedski, missaktning) prema ljudima koji su homoseksualci.  Sve civilizovane zemlje naravno imaju zakone koji zabranjuju potstrekavanje nasilja prema bilo kojoj grupi građana.  Ali, jedino naša zemlja je otišla do te mere da stavi van zakona bilo kakve izjave koje bi mogle biti protumačene kao “nepoštovanje” prema homoseksualcima.  Tako da je pastoru Grinu u Donjem Sudu u Kalmaru (Švedski, Kalmars Tingsrätt) izrečena zatvorska kazna!  Taj zakon je takođe namenjen da podriva i druge grupe ljudi (na primer: grupe različitih etničkih pripadnosti i različitih religijskih pripadnosti).  Ali u realnosti ovaj zakon biva pravosnažan uglavnom radi koristi homoseksualne agende.  Na primer, naša zemlja je danas preplavljena novim talasom antisemitizma (vidi dole), ali i rasprostranjenim nepoštovanjem prema Evanđeoskim Hrišćanima, bez ikakve zaštite za ove grupe ljudi.  Dakle, u stvarnosti ovaj zakon stupa na snagu uglavnom radi koristi homoseksualne zajednice.  Na primer, danas postoji opšte nepoštovanje prema hrišćanima i jevrejima (uglavnom od strane Švedskih džamija).  Ni jedna ovakva prijava ne biva prosleđena pod okriljem novog zakona.

Pre nego što je donet ovaj novi zakon, Premijer Goran Persson je obelodanio 8-og Novembra, 2002. godine da novi zakon podrazumeva da pastorima više neće biti dozvoljeno da izjavljuju sa propovedaonice ili na bilo koji drugi način da je homoseksualnost neprirodna (Švedski: onaturligt). (ref.27).  Očito je da je ovo suprotno Svetome Pismu. 

Činilo se da ovo nije razlog za brigu u “Pentekostnoj Denominaciji” kada su pozvali Premijera kao gosta govornika (ref.28) na njihovu godišnju konferenciju u Filadelfija Crkvi u Štokholmu.  On se za propovedaonicom pojavio mesec dana kasnije (4-og Decembra, 2002).  Zvuči nadrealno ali dobro ste čuli!  Premijer - koji je samo mesec dana ranije izjavio da pastorima (prema novom još neobobrenom zakonu) više neće biti dozvoljeno da propovedaju da je homoseksualizam neprirodan i koji je igrao ključnu ulogu u donošenju tog zakona – je dobio toplu dobrodošlicu na godišnjoj konferenciji Pentekostne Denominacije.  Možda je činjenica, da su Premijer (Persson) i vođa Filadelfija Crkve u Štokholmu (Hedin) bliski prijatelji, imala nekakve veze s time.

Slučaj pastora Ake Grina
Dakle s novim zakonom na snazi – koji podrazumeva zabranu izjava koje etiketiraju homoseksualnost kao nešto neprirodno – i nije bilo neko iznenađenje kada je pastor Grin osuđen i poslan u zatvor zbog njegove propovedi (20-og Jula, 2003.) o tome šta Sveto Pismo kaze u vezi seksualno devijantnog ponašanja.  Njegova propoved je bila smatrana omaložavajućom od strane homo lobija.  Tako da se slučaj pastora Grina, posle izvesnog vremena, našao pred vrhovnim sudom naše zemlje.  Tamo je sud doneo presudu da je pastor Grin uistinu prekršio Švedski zakon i da stoga zaslužuje kaznu.  Nije ni tajna da su želeli da ga pošalju u zatvor da odsluži svoje vreme tamo.  Pogotovo zato što vrhovni sud naše zemlje ima veoma jake predrasude koje idu u korist homoseksualcima, s tim da se jedan od njegovih članova čak zauzima i plaća za homoseksualne službe u Štokholmu (Nr. 1), i vrhovni sudija čak brani ovakvo ponašanje.  Međutim, istovremeno sud je ustanovio da u ostalim zemljama Evrope postoje dvostruki kriteriji za slobodu govora i slobodu veroispovedanja, koji uveliko štite homoseksualce od ”nepoštovanja”.  Znajući veoma dobro da će pastor Grina, ukoliko bude osuđen, uložiti žalbu na svoj slučaj evropskom sudu (najvišem pravnom organu za članice EU) oni se nisu usudili da ga osude znajući da će biti proglašen nevinim u evropskom sudu.  Ova situacija je bila jasno ispoljena u njihovoj presudi ovog slučaja (ref. 29).

Dok je komentarisao odluku, pretsedavajući (Johan Munk) je izjavio da je Švedski vrhovni sud izabrao da razmotri ranije donesene presude Suda Evropske Unije koji se nalazi u Strazburgu, Francuska.  On je rekao: "da je Ake Grin bio osuđen za potstrekavanje radi njegove propovedi, Švedska bi najverovatnije bila ukorena od strane Evropskog Suda".  Gospodin Munk je dalje izjavio za intervju koji je davao za Švedski TV/Radio da nije moguće primeniti zakon (na primer kažnavanje ‘nepoštovanja’) "kao što je to bilo nameravano" i stoga on lično ne podržava način na koji je zakon napisan i nameru zakonodavalaca (Parlamenta).  Švedski zakon nije u skladu s međunarodnim pravnim primerima (sudskom praksom).  U njihovoj pisanoj pravnoj filozofiji ovog slučaja, vrhovni sud je medijima sročio situciju na sledeći način: "Uzimajući u obzir okolnosti, Švedski vrhovni sud smatra da će Evropski Sud verovatno – ako bi trebao da presudi slučaj – konstatovati narušivanje Evropskih Konvencija u slučaju da Ake Grina osude zbog izjava u njegovoj propovedi".

I kao što je Sud zaključio u svom punom zapisniku ovog slučaja: “Pod takvim okolnostima će najverovatnije Evropski Sud Ljudskih Prava, dok bude ispitivao Akeova ograničenja pri propovedanju njegovih ideja koje su utemeljene na Svetom Pismu, što bi presuda da je kriv opunomoćila, Sud bi stigao do saznanja da takvo ograničenje nije prikladno te da se na taj način krše Evropske Konvencije……… U skladu s time što je ovde izjavljeno, krivična prijava protiv Agea se povlači.”
(Slučaj zatvoren.)

Drugim rečima: U svim zemljama sveta, osim u Švedskoj, homoseksualci ne uživaju posebna prava.  Za punu raspravu suđenja i legalnu analizu slučaja Ake Grina kliknite ovde.  Ova presuda našeg Vrhovnog Suda jeste dokaz da smo mi jedina zemlja u svetu po tome što jedino Švedska radi na potsticanju i promovisanju ciljeva homoseksualaca a sve to na osnovu navodne slobode govora i verovanja.  Ovaj zakon je još uvek na snazi i moćno je oružije koji prigušuje pastore koji ne žele da prođu kroz istu legalnu traumu koju je proživeo i pastor Grin.
Deo priče je i taj da je osoba koja je podigla optužbu protiv pastora Grina i sama u nevolji jer je na visokom nivou proneverila neka sredstva, te će i sama sada najverovatnije morati u zatvor. 

Uloga RFSL-a
U našoj zemlji danas, homoseksualni lobi (kog neki nazivaju i homoseksualna mafija) deluje rame uz rame s njihomom glavnom organizacijom RFSL.  Vođa te organizacije, Gospodin Soren Anderson, je za novine (Dagen) ispoljio svoje mišljenje o mom sajtu tako što je rekao: “Ne mogu da razumem kako bilo ko može toliko biti ispunjen mržnjom”.  Ali gospodin Anderson mora da razume da roditelji imaju prava da znaju – ako to žele – kako da svoje dete u pubertetu usmere što dalje od homoseksualnog ishoda u njihovom životu.  Gospodin Anderson i njegova organizacija ne mogu uskratiti to pravo roditeljima.  Pa čak ni danas u Švedskoj. makar ne još.

Jedan sjajan primer RFSL-ovih privilegija u našem društvu danas, jeste činjenica da primaju veoma velikodušnu finansijsku pomoć za njihove delatnosti od strane naše vlade, u ovo ulazi i internet prezentacija koja veliča tipično homoseksualno ponašanje, ali takođe tu možete naći i informacije o tome kako da koristite nezakonite droge a naći ćete i “Analni Priručnik” o tome kako da uzmete učešće – iz perspektive opšteg zdravlja – u ovom veoma rizičnom ponašanju.  Bez sumlje ovestranice su odvratne većini ljudi.

Međutim, zamislite mladu osobu koja ima problema po pitanju svog polnog identiteta a izložen je RFSL-ovom propagandom koja je deo njegovog školskog programa.  Tada se ta mlada osoba vrati kući, potraži RFSL-ov sajt te nađe sve ove materijale – koji su plaćeni od strane poreskih obveznika – koji su (iako odvratni većini ljudi) jaka pornografija za jedno dete koje je već u nedoumici po pitanju svog seksualnog opredeljenja.  I ne postoji nikakve dileme, da su najranjiviji dečaci koji odrastaju bez oca, te su baš oni izloženi najvećom pretnjom ovakve prljave propagande.  Koliko zla može jedna osoba organizacija ili da postane?  I zašto mi kao građani ove države trpimo to što se dešava u našoj zemlji?  

Nevoljnost većine Šveđana da ustane protiv zla
Ne može a da se ne pitate: “Kako li je došlo do ovoga?”.  Neko je jednom rekao da će zli ljudi preovladati tako što dobri ljudi jednostavno neće ništa učiniti.  U svojoj knjizi “U odbrani braka” (Švedski: “Forsvara Aktenskapet”) Olof Djurfelt diskutuje o padu naše zemlje u pomijaru nemorala.  U jednom poglavlju koji je pod naslovom “Osećanja ne smeju zameniti rasprave” (strana 117) Djurfelt intervijuše Stefan Gustavsona, generalnog sekretara Švedskog Evanđeoskog Saveza (Šv.: Svenska Evangeliska Aliansen).  Upitao je Gustavsona jedno pitanje: “Da li mi kažete da nam je danas teško reći nekome: ‘Sviđaš mi se kao osoba ali ne sviđa mi se i to što radiš.‘ ”Gustavson je odgovorio iz svoje hrišćanske perspektive: “Da, sve nam je teže da isprovociramo jedni druge time što ćemo reći: ’Verujem da je to što činiš pogrešno’.  Nama Šveđanima je naročito teško da kažemo ovo jer težimo ka tome da uvek tražimo zajedničku platformu.  Mi najčešće doživljavamo kritiku kao potpunu osudu osobe.  No moramo biti u stanju da prihvatamo jedni druge kao ljude, i – pozivajući se na Sveto Pismo – svačije vrednosti stvorene po obličju Božijem, i u isto vreme moramo biti jasani o tome šta je dobar i zdrav životni stil.”  

To je baš tako.  Mi Šveđani smo tako uplašeni da ustanemo za ono u čega verujemo i tako smo zabrinuti da udovoljimo svakoga.  Postoji jedna poznata izreka (poslovica) na Švedskom: "Battre fly an illa fakta" (prevod: Bolje je pobeći ["fly"] nego se boriti ["fakta"]) ovo predstavlja odliku u našem urođenom karakteru.  U slavnoj pesmi Švedskog pesnika J. L. Runeberg, majka govori svom sinu (Muntheru) koji kreće u vojsku da "battre fly an illa fakta".  I baš je ta naša nacionalna karakterna osobina dopustila da našu predivnu zemlju preplavi cunami sodomije koji je za ovih par decenija već ustanovio i oformio homomafiju koja jeste jaka sila u današnjem društvu.  Postoji "Fondacija Nasleđa" ("Arvsfonden") koja velikodušno finansira predstavnika homo lobija (RFSL). 

[Ovakav nacionalni karakter naše duše je igrao važnu ulogu u istoriji naše zemlje.  Na primer, on je i bio razlog što se Švedska 1941. godine – kada je Nacistička Nemačka zatražila pomoć pri okupaciji Norveške – olako pridružila (vidi ref. 30; “Zašto Nemačka nije napala Švedsku za vreme II Svetskog Rata?”) i što smo mi “Arijevska” nacija nastavili da dopremamo Hitlerovoj armiji toliko traženi tvrdi čelik iz naših rudnika u Galivareu koji se nalazi u severnoj Švedskoj pa preko luke Narvik koja se nalazi u Norveškoj.  Sve se ovo dešavalo dok je ostatak Evrope krvario pod Hitlerovom čeličnom pesnicom.

No kasnije u ratu, kada je postalo očigledno da će Hitler biti poražen, promenili smo stranu te smo dozvoljavali pilotima alijanse da sleću na jugu Švedske dok bi se vraćali u Englesku nakon što bi bacali bombe na Nemačku.  Drugi razlog što smo stali na stranu Nemaca, za vreme okupacije Norveške, bio je taj što su mnogi od naših oficira bili u stvari anti-semitski nastrojeni.  Tada, posle rata su u školi učili decu (ja sam bio jedan od njih) da nas je baš ta naša “doktrina neutralnosti” spasila od strahota rata.  Kakva neutralnost?

Švedskim džamijama.  Ne čini se, da preostali jevreji u Švedskoj danas dobijaju isti nivo zaštite protiv “nepoštovanja” kao što to uživaju homoseksualci.  Čak se čini da naša vlada postaju sve više anti-Izraelska te pro-Muslimanska.  Kao primere možemo navesti, da je vlada u aprilu 2006. godine iznenada otkazala učešće u zejedničkim vojnim vazduhoplovnim vežbama u Italiji (ref. 31), nakon što je saznala da će Izrael biti jedan od učesnika.  Te je istog meseca, pozvala na razgovor u našu zemlju, vođe palestinske terorističke organizacije Hamas. (ref. 32).  Doduše predstavnike Hamasa u našu zemlju nije pozvala vlada, već anti-Izraelske grupe u Švedskoj.  Možda smo mi ovde samo svedoci koji posmatraju trku za vlast među Muslimanima koji s isčekivanjem očekuji dan da Švedska postane zemlja s Muslimanskom većinom.]

Ali, kao što je obično slučaj, uvek ima ljudi i grupa u našoj zemlji koji su spremni da ustanu protiv ovog sveobuhvatnog trenda koji prihvata homoseksualizam u našem društvu.  Jedan primer koji sam pomenu jeste slučaj pastora Ake Grina.  drugi primer jeste Jerusalimska Evanđeoska Crkva.  Ova verska zajednica je sačinjena od imigranata koji borave u našoj zemlji a uglavnom su iz Etiopije.  Njihov veb sajt je: http://www.j-e-c.org/faceliftup2/main_Swe.html.  Oni su održali “Manifestaciju za slobodu i podršku pastora Ake Grina”.  Takođe su učestvovali u velikom broju demonstracija i marševa koji su podržavali pastora Grina u vezi s njegovom žalbom Apelacionom sudu.  

Švedska homomafija i primeri njihovih operativnih metoda
Postoji još jedan hrabar Šveđanin koji se osmelio da postavi internet prezentaciju koja otkrivala homoseksualni način života.  Taj sajt je sličan ovome kojeg upravo čitate.  Međutim, vlasnik domena je morao da zatvori njigov sajt jer je njega, njigove poslovne saradnike i klijente, maltretirao homo lobi.  To se odigravolo po tradicionalnom mafijaškom scenariju, putem zastrašivanja od strane homomafije, njigovi klijenti nisu više želeli da (ili, da kažemo, uludili da) posluju s njim.  Da li je onda uopšte čudno to što se naši poslovni ljudi, koji imaju neki položaj i status u profesionalnom i poslovnom svetu, boje da iskreno izraze svoje mišljenje? U članku koji je izašao u Svetu danas (Šv.: “Varlden idag”) 29-og Maja, 2006. godine, kaže (delom):

”Telefonski poziv koji je primo kod kuće u jedan ujutro je bio prijavljen policiji.  ‘Znamo ko si. Ti i tvoja porodica ćete imati problema.... tvojim mušterijama će biti rečeno ko si….
Znamo ko si….. svi ćete zamrzeti….. parićeš kada te razotkrijem’ osoba je to izjavila u policijskom izveštaju.  
‘Policija je zatvorila slučaj zbog nedostatka dokaza’, čovek je uzdahnuo.

Čovek nije mogao da veruje svojim očima kada je jednog dana ugledao nepoznata kola ispred njegove porodične kuće.  Kroz otvoren prozor kola je virio telefon koji je bio uperen u njegovu kuću.  ‘Odmah sam shvatio da mi neko slika kuću, istrčao sam i uspeo da vidim registarski broj te plave Tojote.  Stupio sam u kontakt s odsekom za registraciju vozila i saznao sam da ta kola pripadaju ženi dobro poznatog homo aktiviste koji je pre bio političar’, kaže on.

Slike kuće i ime ulice, su se uskoro pojavile na naslovnoj strani veb sajta ovog čoveka.  Iste te slike su se uskoro pojavile i na naslovnoj strani sajta kojeg drži jedan TT-novinar.  [TT je ime jedne grane Švedskog radia.  Na tom veb sajtu su bile date detaljne informacije o lokaciji kuće, kao i ime čoveka i njegove žene, ali i link koji vas je vodio i do njegove slike.]

‘Pitao sam se da li se neko skriva u žbunju ispred moje kuće i čeka moju decu kada krenu u školu ili me možda prate i čekaju negde.  Ovo je bilo pravo maltretiranje i u pravom smislu reči progonstvo’, kaže on, posebno uznemiren postupcima TT-novinara.  ‘Veoma je ozbiljna situacija kada jedan novinar, koji bi trebalo da je verodostojan, provodi svoje slobodno vreme tako što maltretira mene i moju porodicu’.

Ovaj biznismen smatra da je baš taj, ne-kritički nastrojen stav medija prema homo agendi, razlog što se ovakvo nešto dogodilo. ‘Uvek se pred njih odmota crveni tepih i nikada ih mediji ne kritikuju. Oni što su me maltretirali znaju da mogu to da čine i ostanu nekažnjeni’.  Jedan od ljudi koji je bio u kontaktu s ovim biznismenom je izjavio: ’ovo nije bilo dobro za njegov biznis’.

Internet prezentacija koja je bila postavljena i koja je sadržala mnoge važne informacije o životnom stilu homoseksualaca, zatvorena je od prošle jeseni.  Ljudi koji su stajali iza te kampanje mržnje su dobili ono što su želeli.”

Dakle, s ovim primerom, lako je videti zašto se Šveđani, u većini slučajeva, boje opiranja zlih sila homoseksualnosti.  Uprkos činjenici što takvo ponašanje uništava zdrav i prirodan životni stil tolike naše dece i mladih. Ko je od nas spreman da rizikuje svoj biznis, profesionalnu karijeru i položaj u društvu?  Da ne pominjemo i fizičku bezbednost svoje supruge i dece.  Neizmerno je lakše jednostavno ignorisati celo to pitanje.  Čak i za pastore koji i previše često traže popularnost sa što više ljudi moguće.

U poređenju s gore navedenim biznismenom, koji je izgubio uspešan biznis, odmazda koju sam ja pretrpeo jeste bila relativno skromna iako samo, s vremena na vreme, ja i moja porodica takođe dobijali pretnje po naše živote.  Za vreme naše turneje po Švedskoj 2006. godine, kada smo postavili ovaj veb sajt, maltretirala nas je homomafija nekoliko puta te smo bili prinuđeni da nosimo i pancirne košulje.  Tako da smo morali da otkažemo čak nekoliko događaja.  Možete čitati o tome u linku pod naslovom “Homomafija” koji se nalazi na vrhu horizontalnog menia.  S obzirom na ove napade i pretnje koje ne jenjavaju, primio sam interesantan e-mejl od jednog zabrinutog čoveka.  Kaže ovako (ime pisca je izostavljeno):

(???? Piše):
“Igrom slučaja sam preko afe našao vaš veb sajt.  Već sam imao neka određena pozitivna osećanja u vezi afe jer se oni suprotstavljaju neo-Nacizmu.  No čini mi se da oni koriste nasilje i za druge stvari takođe.  Obuzima me sramota dok čitam šta su Vama uradili.  Zatim sam pomislio: Zašto oni ne lome prozore na našim džamijama?  Ni muslimani nisu veoma prijateljski raspoloženi… smrtna kazna u zemljama muslimanskog sveta.  Sad ću nastaviti da čitam vaš veb sajt.  Možda mogu doprineti nešto.  Pisađu Vam još. Topli pozdravi,
Potpis ???”

Ovom posetiocu sajta bi želeo da odgovorim: Afa i mnoge druge slične ne-ustavne grupacije (širom sveta) su se odrekle demokratskih principa.  Oni igraju jedino po vlastitim pravilima.  Oni su deca i ljudi koji žude za tim da imaju moć, ali nemuju nikakav osećaj za vodstvo i često su njihovi potezi nepromišljeni.  Dakle, oni maštaju da imaju moć tako što terorišu druge ljude.  Oni mogi imati razna imena kao neo-Nacisti, afa, itd. ali to je ista vrsta ljudi.  Mogu dodati da je rukovodioc RFSL-a, Soren Anderson, u izjavi za Dagen (dnevne novine) rekao u vezi mene da "je strašno to što osoba može u sebi da nosi toliko mržnje".  Ali je takođe rekao da se RFSL ograđuje od napada koji su bili usmereni protiv nas (što se čini da je vredno hvale) iako on može da "razume ta dela"; ta izjava očigledno slabi to što se on ogradio od nasilja, te to može da posluži da se opravdaju ljudi poput afe u njihovim terorističkim delima.  Kako bismo sačuvali našu nežnu demokratiju i iskorenili homomafiju, veoma je važno da ljudi koji vode sve strane zauzmu čvrst stav protiv potstrekavanja, nasilja i zastrašivanja.  Naravno, ni jedna organizacija ne može imati uticaja na dela svih svojih članova u svako doba.  Ali se može vršiti uticaj na neka dela.  Na primer, razborito je pretpostaviti da RFSL ima nekog uticaja nad Festivalom ponosa koji se održava u Štokholmu.  Kako je moguće da su dozvolili posetiocima takvu čudnu disciplinu kao što je bacanje strelica na fotografije poznatih "homofoba" kao što su Ulf Ekman, Alf Svenson i Papa?  Ako to nije potstrekavanje onda šta jeste?  Papa naravno jeste uvek fizički zaštićen ali kako li su se osećala ova druga gospoda?

Još jedan komentar u vezi reakcije na ovaj veb sajt od strane homo lobija.  Verujem da veliki deo ovoga što se dešava ovde ima veze sa time što se smatra “tipično” ili “prosečno” u homoseksualnim krugovima.  Za primer da uzmemo nadaleko rasprostranju izvežbanost analnog snošaja među muškarcima.  “Samo” oko 2/3 svih homoseksualaca ga praktikuju.  Ali ipak to jeste većina i zato RFSL drži “Analni Priručnik” kao centralni deo svoje internet prezentacije.  Ova internet prezentacija ne samo da vam nudi priručnik analnih odnosa nego i nekoliko drugih aktivnosti poput “felnovanje” i “pesničenje”.   Sada, ova trećina homoseksualaca koja još uvek ne praktikuje analne odnose – neki od njih ga čak smatraju odvratnim – razumljivo je da se ljute kad ljudi odmah podrazumevaju da se i oni upuštaju u takvo ponašanje.  Mađutim, u ovoj internet prezentaciji, bilo bi krajnje ne fer prema roditeljima a da ne opišemo kakve se prakse drži većina homoseksualaca.  Verujem da ako roditelji stvarno razumeju visoki stepen rizičnosti homoseksualnog ponašanja, tim pre će i biti više angažovani da pomognu svojim sinovima kako bi razvili svoju muškost.  Slična je situacija, i to još šire rasprostranjena, oko čitavog spornog pitanja pedofilije među homoseksualcima.  Postoje nepobitni dokazi da će muškarac koji je homoseksualac daleko lakše postati pedofil nego muškarac koji je heteroseksualac.  Ali prosečni homoseksualac nije pedofil.  U stvari veovam su retki ti koji su pedofili.  Za većinu od njih pedofilija je jedan veoma gnusan čin.  Zato je razumljivo da se oni protive optužbama da su oni (muškarci homoseksualci) visok ”faktor rizika” pedofilije.  Međutim, ipak je ovo jedno suštinsko pitanje koje takođe moramo razmotriti iz istog razloga.  Ne bi bilo pošteno prema roditeljima da se ovo pitanje prećuti ili zataška.

Kako sprečiti isti ovakav nalet nemorala koji stiže u vašu zemlju

Glavna svrha ovog veb sajta jeste da informiše i edukuje sve roditelje, babe i dede o tome kako da spreče homoseksualni ishod kod svoje dece i unučadi.  Ali dok čitate o gadnom razvoju događaja u našoj zemlji i o tome kako je homo lobi došao do svog privilegovanog statusa, možda ćete se upitati: "šta ja mogu da učinim kako bih sprečio iste stvari u svojoj zemlji?"  Mogu Vam predložiti dve stvari:
1. Širite informacije o ovom pitanju svojim sudrađanima ali i svim svojim zemljacima.  Postoje mnoge dobre internet prezentacije koje se suočavaju s ovim suštinskim pitanjem.  Na ovom mom veb sajtu ne primam nikakve donacije (iako su mi to neki ljudi već ponudili).  Umesto toga, ako imate sredstva možete informisati ljude o sajtu putem reklama u novinama ili na neke druge načine kojih se setite.
2. Bojkotujte švedske proizvode.  Posebno kompanije (kao što je Skandinavski Avio Sistem, SAS) što su glavni sponzori nečasne godišnje homoseksualne parade u Štokholmu pod nazivom "Festival ponosa".