Br. 3
Da li su homoseksualci češće i pedofili?

Ovo pitanje je postavio tužilac u slučaju suđenja Åke Green-u 19.01.2005. godine u apelacionom sudu u Jonkopingu (Appellate Court, Jönköping).  Tužilac, Kejll Yngvesson, je izjavio da ne postoji naučna podrška pretpostavci da su homoseksualci često i pedofili nego da je umesto toga verovatnije da su heteroseksualci pedofili. Kakva gomila pomija i gluposti!

Tačan odgovor na to pitanje bi trebao biti veoma važan za javni život.  Ako je verovatnije da su heteroseksualci ujedno i pedofili, onda sledi da bi neka zanimanja i aktivnosti trebale biti rezervisane za homoseksualce.  Homoseksualci bi trebali biti ti koji rade sa našom decom u obdaništima, oni bi trebali voditi mlade izviđače na noćna kampovanja, itd. jer bi to smanjilo verovatnoću zlostavljanja dece.  Ali ako je suprotna izjava tačna, onda bi to isto važilo samo za heteroseksualace. 

Ja sam u glavnom tekstu već izneo dosta ubedljivih dokaza da je verovatnije da je svaki homoseksualac ujedno i pedofil, nego bilo koji heteroseksualac.  Činjenice su činjenice i ako radimo sa intelektualno iskrenim osobama ne bi trebale biti zataškane zbog uzaludnog pokušaja prilagođavanja političkoj korektnosti.

Sledi još jedna analiza veoma obimne baze podataka.  Iako je trend veoma jasan, ne mogu se uvek prikazati tačni podaci iz očiglednih razloga.  Pošto je pedofilija i dalje krivično delo a žrtve ni same ne znaju ni kako ni da li bi trebalo da to prijave, mnogo toga što se dešava ostaje nezabeleženo van statistike.  Čak i kada je zlostavljač uhvaćen, nije uvek moguće odrediti njegovu (ili njenu, iako je to ređi slučaj) seksualnu orijentaciju.  Posebno što se u našem društvu političke korektnosti to pitanje najčešće i ne postavlja. 

Muškarac i žena mogu zlostavljati dečaka ili devojčicu.  Dakle postoje četiri kombinacije. Dve od četiri kombinacije zlostavljanja (žena zlostavlja dečaka i muškarac zlostavlja devojčicu) su heteroseksualne prirode i zbog toga tipično ih čine osobe heteroseksualne „orijentacije“.  Slično tome, druge dve (žena i devojčica, muškarac i dečak) čine osobe sa homoseksualnom orijentacijom.

Dakle šta se najčešće dešava?  Čin heteroseksualnog ili homoseksualnog zlostavljanja?  Prilično detaljnu studiju na tu temu obavio je Biro pravosuđa SAD-a (U.S. Bureau of Justice) - statistika Biroa pravosuđa iz 2000. godine je zasnovana na podacima prikupljenim između 1991. i 1996. godine u 12 država (Alabama, Kolorado, Ajdaho, Ilinois, Ajova, Masačusets, Mičigen, Severna Dakota, Južbna Karolina, Juta, Vermont i Virdžinija).  Ove države su bile deo Nacionalnog odeljenja žrtava kriminala (National Crime Victimization Survey, NCVS) a baza podataka je poznata kao NIBRS (National Incident-Based Reporting System, Nacionalni sistem za obaveštavanje o incidentima).  Naziv studije je „Seksualno zlostavljanje mlađe dece koja su prijavljena policiji: žrtva, incident i karakteristike napadača” ("Sexual Assault of Young Children as Reported to Law Enforcement: Victim, Incident and Offender Characteristics").  Studiju je vodio Dr. Howard Snyder (ref.11).   Podaci koji podržavaju studiju takođe su prikazani u (ref.12).    

Sledi prikaz ključnih stvari iz studije:

1.  Od 57762 napadača koje su identifikovale žrtve, prikaz tipova kategorija seksualnog zlostavljanja je sledeći:
nasilno silovanje: 42%
nasilna sodomija: 8%
seksualno zlostavljanje sa objektom: 4%
nasilno dodirivanje: 45%

2.  Skoro svi napadači koji su bili prijavljeni policiji su muškarci (96%).  Zbog toga, kao razuman zaključak, predpostavimo da i tih 4% žena imaju istu raspodelu kategorija kao i 96% muškaraca.
Kod muškarca „nasilno silovanje“ je heteroseksualno zlostavljanje a „nasilna sodomija“ je homoseksualno zlostavljanje.   

3.  Procenat kategorija (prikazanih pod stavkom 1) predstavlja kombinaciju svih starosnih grupa.  Ali ako razmatramo samo slučajeve seksualnog zlostavljanja žrtava starosne dobi ispod 18 godina (zlostavljanje dece), nalazimo (na osnovu podataka iz stavke 1) da je:
45.8% od svih „nasilnih silovanja” spada u tu starosnu grupu.
78.8% od svih „nasilnih sodomija” spada u tu starosnu grupu.
75.2% od svih „seksualnih zlostavljanja sa objektom” spada u tu starosnu grupu.
83.8% od svih „nasilnih dodirivanja” spada u tu starosnu grupu.

Uočite da je 54.2% (=100%-45.8%) svih „nasilnih silovanja“ izvršeno nad ženama „18 i preko 18” dok je samo 21.2% (=100%-78.8%) svih „nasilnih sodomija” izvršeno nad muškarcima „18 i preko 18”.  To ukazuje na činjenicu da su žene izložene silovanju (heteroseksualni čin) i u dobu kada muškarci mogu mnogo više fizički da se brane od napada.

4.  Kombinacijom podataka o incidentima iz stavke 3 sa onima iz stavke 1 dolazimo do sledećeg:
45.8% od 42% (iz stavke 1) = 19.2% od svih seksualnih zlostavljanja su „nasilna silovanja” devojčica (<18 godina) - heteroseksualno zlostavljanje.
78.8% od 8% (iz stavke 1) = 6.3% od svih seksualnih zlostavljanja su „nasilne sodomije” nad dečacima (<18 godina) - homoseksualno zlostavljanje. 
75.2% od 4% = 3.0% od svih seksualnih zlostavljanja su „seksualna zlostavljanja sa objektom” nad ili dečacima ili devojčicama (<18 godina) - ili heteroseksualno ili homoseksualno zlostavljanje.
83.8% od 45% = 37.7% od svih seksualnih zlostavljanja su „nasilna dodirivanja” nad ili dečacima ili devojčicama (<18 godina) – ili heteroseksualno ili homoseksualno zlostavljanje.
Iz statističkih podataka prezentovanih u izveštaju nije moguće odrediti procenat „seksualnih zlostavljanja sa objektom” i „nasilnih dodirivanja“ koji je počinjen nad devojčicama (heteroseksualni čin) ili nad dečacima (homoseksualni čin).

Pa, hajde da razmotrimo do čega smo došli: 19,2% od svih seksualnih zlostavljanja su definitivno slučajevi heteroseksualnog zlostavljanja dece i 6,3% od svih seksualnih zlostavljanja su definitivno slučajevi homoseksualnog zlostavljanja dece.  To daje odnos od 3:1 (=19.2/6.3) što znači da su 1 od 4 (25%) svih slučajeva pedofilije (zlostavljanja dece) počinili homoseksualci a 75% heteroseksualci.  Odnos prisutnosti heteroseksualaca i homoseksualaca u populaciji u mnogome varira od države do države i od jedne ere ljudske civilizacije do druge.  Ali statistička baza podataka je iz perioda od 1991. do 1996. godine, iz 12 država u SAD.  Tokom tog perioda smatralo se da su 2-3% stanovništva homoseksualci.  Ako uzmemo prosek od 2.5% nalazimo da je 25% svih slučajeva zlostavljanja dece počinilo 2.5 % stanovnika koji su homoseksualci.  Ovo je prikaz pojave koja je opisana sa faktorom 10. 

Drugim rečima: koristeći se ovakvom metodologijom nalazimo da je „statistički prosek” takav da je 10 puta veća verovatnoća da je homoseksualac ujedno i pedofil nego što to pokazuje „statistički prosek” heteroseksualne osobe.

Kao što je gore navedeno, ovaj zaključak je zasnovan na poređenju kriminalnih dosijea „nasilnih silovanja” i „nasilnih sodomija” tokom perioda od 6 godina (1991-1996) u 12 država SAD-a.  Rezultat je u saglasnosti sa onim šta su predložili i mnogi drugi izvori.  Na primer, proverite nedavni izveštaj "Pedofilija je češća među gejevima (Pedophilia More Common Among Gays)" (ref.38) koji je napisao Jon Dougherty.

Neko uvek može da osporava tačnost rezultata.  Kao što je svima poznato, oni zavise od baze podataka koja je na raspolaganju i od metodologije koja se koristila.  Ali ne može biti diskusije o činjenici da su muškarci homoseksualci više skloni (mnogo više) pedofiliji ili da postanu pedofili nego muškarci heteroseksualci.  Bar se o tome ne može raspravljati među intelektualno iskrenim istraživačima.  Dokazi su jednostavno ubedljivi.

Analiza koja je prikazana gore i njoj slične sadrže mnogo brojeva i statistike. Brojevi su dobri za prikazivanje brutalnih činjenica.  Ali brojevi nikada ne mogu prikazati enormnu bol i ljudsku patnju koja stoji iza njih.  Raščinjeni sveštenik Paul Shanley je 7.02.2005. godine osuđen zbog zlostavljanja dece tokom dekada, dok je vršio službu sveštenika u Katoličkoj crkvi.  Osuđen je na doživotnu robiju.  Svi mogu da pročitaju o tom događaju [ref.39] i susretnu se sa ljudskom patnjom i „paklu na zemlji” kroz koje je morala proći jedna od mnogih njegovih žrtava.  I hrabrost koju je žrtva pokazala dok je svedočila i kada je konačno pravda dosegla i Shanley-a.

Danas mnoge grupe gej lobija po čitavom svetu postavljaju temelje spuštanja granice „godišta pristanka” na homoseksualni čin.  Pokazalo se da se ni jedna grupa gej lobija ne pojavljuje sa temom zaštite naše dece od pedofilije. Nego je baš upravo suprotno.  Takođe je tačno da postoje i heteroseksualci koji su pedofili.  Bolesnici.  Ali vi nećete naići na heteroseksualnu grupu koja otvoreno zastupa heteroseksualnu pedofiliju kao što to čini homoseksualna grupa Severnoamerička asocijacija ljubavi muškarac- dečak (North American Man-Boy Love Association, NAMBLA).  Niti ćete naići ni na jednu heteroseksualnu grupu koja podržava smanjenje granice „godišta pristanka”.  I nećete naići na udruženje heteroseksualaca koje odlazi na Tajland da bi proslavljalo heteroseksualnu ekstravagancu kao što to čini gej udruženje na proslavi „Gej dana” svake godine.  Od svih mesta Tajland je poznat po sramnim mogućnostima dečije prostitucije.